Предлози су помоћне речи које служе за означавање односа појединих падежних облика самосталних речи према другим у реченици и за ближе одређивање тог односа.
Предлози показују односе између предмета и појава. Стоје испред именица и личних заменица које се налазе у одређеном падежу.
Могу да означавају просторне, временске, узрочне и разне друге односе.
По значењу своме предлози се слажу с облицима речи уз које стоје, и они показују однос тих речи према другим речима у реченици. Тај однос може бити врло разнолик. Најчешће је то:
а) просторан однос — однос по месту: Седи пред капијом. — Вије се над хучном реком. — Пођоше к њима. — Она живи у касаби. — Силази с брда. — Глас из куће. — Језера под планином. — Деца на ули-ци. — Ливада поред реке. — Сушта се низ брдо. — Стоји крај врата, итд.;
б) однос по времену: Иде кући за време распуста. — Изгуби се у мрклу ноћ. Враћа се с пролећа. — Одлази под зиму. — Жању у лето. — Ope се с јесени. — Буди се у зору. — Шетње пред вече. — Сврши посао за дана. — Неће за живота. Враћа се у јануару;
в) однос узрока, поређења, начина, заједнице, циља, намене и сл.: С ког си млада срећу изгубила | ил’ са себе, ил’ са своје мајке, | ил’ са свога старог родитеља? Све пуца од хладноће. — Од јада га заболела глава. Неће да каже из обазривости према старијима. — За-савица се не може газити због блатњавог дна. — Дуже је море од поља, слађи је шећер од меда. — Шире небо од мора сињега, брже очи од коња витеза. — С великим одушевљењем приступа свакоме послу. — Нећу служит’ на срамоту Турке. — Дуго су шетали под руку. С њима су учили школу. — Поздравио се са свима, па је сео. — Причекај док се објасним с Османом. — Ради за-штите од насилника склапали су побратимства. — Свратио је по своје ствари. — Кад не казах за те хитре ноге,… и не казах за јуначке руке,… ја не казах за варљиве очи. — Беру и суше липов чај за рањене другове, итд.
Неколико предлога, као: више, ниже, близу, у исто време су и прилози; и само према њиховој служби одређујемо када их можемо убројити у једну, а када у другу врсту речи. Кад ове речи стоје уз неки облик именице или заменице, оне су предлози (Више главе копље пободено. — Ниже куће је овећа башта. — Он станује близу вас); а кад одређују глаголе, онда су, дакако, прилози (Попели су се више. — Спустите греду ниже. — Он станује близу). Сем тога, неколико предлога се употребљавају прилошки и као речце. To су предлози: осим, до, место и можда још који, нпр.: У целоме селу нико није остао осим једна деведесето-годишња баба (овде је предлог осим употребљен са значењем речи за изузимање: једино, само). — To нико не може пронаћи до ти (тј. једино ти). — Гонили су их до на границу (до — управо, чак). — Наоружали су се најпре вилама, грабуљама и косама место ватреним оружјем (место — а не). 171. Предлози се, како видимо, употребљавају уз облике појединих имена, али се они могу употребити и уз прилоге за време: лани, зимус, летос, јесенас, ономадне, синоћ, јутрос, јуче, данас и сл. (Чекам овде од ономадне, од синоћ до јутрос. — Од лани није био код своје куће), а и уз понеке реченице (Ништа друго и не зна сем да чини замерке другима. — Уместо да призна своју грешку, он је приписује другима). О значењима појединих предлога с облицима имена и о њихову слагању говори се детаљније у одељку о синтакси падежа.
Српски језик и књижевност 